Usvajanje Marksa od strane današnjih dobrostojećih dušebrižnika oko pohlepe i ekonomskog rasta ne ukazuje na to da se marksizam vraća – ono potvrđuje da on mrtav. I ovaj tekst mi liči na nešto što bi u istinitost te tvrdnje trebalo da nas uveri; no, ja sam prešao taj "Rubikon" poluznanja, pa ne nasedam.
Činjenica je da je Marks na nekim mestima- pogrešio.
No, u nečemu je bio i u pravu, i ne treba se zanositi da je njegovo učenje moguće neutralisati relativizacijom, kakvom se O'Nil bavi u ovom tekstu. Panični strah zapada od Marksovih ideja je vidljiviji nego ikad; otud i histerična potreba za širenjem priče o smrti marksizma.
Jer, marksizam je negacija svega, što zapad jeste; on je suština onoga što vekovima žele da unište, i da zacementiraju nejednakosti kao jedini model ljudskog bitisanja.
Prisetimo se: fašizam, nacizam, klase, aristokratija, robovlasništvo, segregacija, vojna i politička dominacija, i da ne nabrajam- sve su to "tekovine" zapadne "civilizacije"...
Preporuke:
48
6
2
nedelja, 15 jul 2012 13:01
MP
Marksa izbaciš kroz prozor, a on se vrati na VELIKA vrata!!!
Preporuke:
37
4
3
nedelja, 15 jul 2012 13:32
Stanić Milan
S vremena na vreme,poštovaoci marxizma kao nauke do
đu"na svoje".A,kako i ne bi kad se današnji svet ne može drugačije ni tumačiti,a da se u kritici kapitalizma( sa podvarijantama) ne pozovemo na Marxa.Prema hrišćanskoj dogmi,duša odlazi iz tela na nebo.Prema dogmi građ.ekonomista,novac u svojoj terminalnoj fazi kad se pojavi na tržištu beskrajno može stvarati novac, s tim da ga je moguće odeliti od proizvodnog procesa.A, da li je tako?Vrednost dionica može rasti transakcijama sve dotle dok postoji dotok kapitala na tržište.Ali,budući da fin. kapital špekulativnim poslovima raste iznad svoje vrednosti,smanjujući proizvodni kapital,fiktivni kapital ne može izbeći svoje poreklo.U određenom trenutku konfrontira se s činjenicom da on postavlja pravo na višak vrednosti,međutim višak vrednosti ne može se naći na finasijskom nebu kao virtuelna stvarnost,nego se mora izvući od radničke klase,jer višak vrednosti uvek predstavlja "ugoni kamen" kapitalizma.
Preporuke:
25
1
4
nedelja, 15 jul 2012 14:27
Živorad M.
devetnaestovekovnog nemačkog filozofa
. Čovek koji živi 19 vekova mora da bidne u renesansu.
Preporuke:
6
15
5
nedelja, 15 jul 2012 14:29
Svetozar D.
Marks nije bio politicar vec naucnik. On se nije bavio prorocanstvima, niti je pisao nesto sto ce da vazi za sva vremena, otuda je pogresna konstatacija da je on gresio. On je dao analizu ekonomskog sistema u uslovima ondasnjeg politickog sistema, a ta analiza je vazila samo za taj trenutak. Nekakvo Marksovo UCENJE ne postoji, to je izmisljotina koja se etablirala pocetkom 20. veka. Marksizam je konglomerat svakojakih ucenja i teorija, koji je izmisljen da teorijski podupre neke politicke sisteme. Marksa treba posmatrati iskljucivo kao naucnika, a ne kao ideologa ove ili one partije. Nesto od njegovog naucnog rada verovatno ima i danas znacaj, ali je pre svega vazno razumeti, da se njegov rad odnosio na period druge polovine 19. veka.
Preporuke:
27
6
6
nedelja, 15 jul 2012 14:31
Ivan K.
Panični strah zapada od Marksovih ideja je vidljiviji nego ikad; otud i histerična potreba za širenjem priče o smrti marksizma.
Da, otud i njegovo propagiranje u Gardijanu.
Jer, marksizam je negacija svega, što zapad jeste
Gomila definicija, tabela i retorike, poziv na rat do istrebljenja: nigde sumnje u sebe, nigde čojstva: marksizam.
Preporuke:
10
31
7
nedelja, 15 jul 2012 15:05
Simo
Autor samo konstatuje: da ne postoji proleterijat
koga bi se kapitalisti trebali da boje. Otkopali su Marksov grob da bi se uverili, da je mrtav, da neće vaskrsnuti. Vreme revolucija ne stanuje u ovom vremenu u kome živimo. Zapad sa Kubom i Severnom Korejom kao eksponatima privredne i svake druge neuspešnosti ubio je volju svim proleterima na zemljinoj kugli za bilo kakvim revolucijama. Jedina nada su im ostale stare lađe s kojima počesto
završavaju na dnu mora u nadi da će se domoći obala
Zapada.
Preporuke:
15
20
8
nedelja, 15 jul 2012 16:26
Stanić Milan 2
Opservacija g. Svetozara D.je tačna,iako Marx preduzima neke praktične korake,kao što je formiranje Saveza komunista te npr.učestvuje u stvaranju I Internacionale gde je kao član Privremenog komiteta odigrao ključnu ulogu u pisanju Statuta i Osnivačkog manifesta.Marksizam danas predstavlja sveukupnost ideja,pojmova,teorija i metodoliških postavki,a isto tako i političke prakse.Marx svoje filozofsko izvorište izvlači iz francuskog materijalizma,Hegelovog klasičnog idealizma,Fojerbahova materijalizma,engleske klasične političke ekonomije.Vrednost marxizma kao pogleda na svet temelji se u večnom kretanju i mjeni-marksizam nije a priorni sistem završenih stvari.Ono što je najhumanije u njegovom učenju je oslobođenje čoveka kao induvidue,radničke klase kao kolektiviteta od svih vidova otuđenja.Običnom čoveku se vrlo teško odlučiti da li je dao najveći doprinos u filozofiji,sociološkoj nauci,ekonomskom učenju ili politici.
Preporuke:
18
3
9
nedelja, 15 jul 2012 16:37
"uhovni teroristi"
Kako je moguće da ne postoji proletarijat a da postoji višak vrednosti? U tom smislu se baš ništa nije promenilo od Marxa do danas. Marx je aktuelniji danas nego u svoje vreme. Revolucije nisu stvar proletarijata nego oblik razrešavanja protivrečnosti. one se odvijaju uprkos naivnoj svesti i po liniji najmanjeg otpora pretpostavljenom ishodu. Smešne su želje onih koji bi da očuvaju stari red stvari ali i sasvim razumljive jer u pitanju su interesi za očuvanjem unosnih pozicija. I nije sve počelo od Marksa. Hegel je još intrigantniji. Njih dvojica su Zapadu trno u oku, nešto kao duhovni teroristi. Razumljivo jer ga istorijski opozivaju.
Preporuke:
27
3
10
ponedeljak, 16 jul 2012 00:45
MANGUSTA
@ Simo
da ne postoji proleterijat
i da i ne, jer me postoji proletarijat u smislu onom koji je postojao u Marksovo vreme tj. nema masovne industrijske proizvodnje osim u Kini, ali je ona (barem zvanično) marksističke ideologije.
Zapad sa Kubom i Severnom Korejom kao eksponatima privredne i svake druge neuspešnosti
nisam ljubitelj komunizma ali ovo mislim da nije tačno barem što se tiče Kube jer je ona stvorila najsavršeniji zdravstveni sistem na svetu, što se u poslednje vreme sve češće čuje čak i tamo gde ne bi ste to očekivali. Zašto najbogatiji amerikanci preko Kanade idu na Kubu da se leče ako je to primer neuspešnosti? Zatim zašto CIA već 50 godina pravi planove o invaziji Kube ako je to poredak koji je neuspešan u svakom pogledu, biće da je upravo suprotno da je to zarazan primer kojim bi i drugi krenuli, i da ga zato američki imperijalisti moraju sprečiti.
Preporuke:
14
2
11
ponedeljak, 16 jul 2012 08:16
seljak bezemljaš
Marks i njegovi filozofski radovi nemaju nikakvu vezu sa komunizmom koji smo mi upoznali.
Preporuke:
7
7
12
ponedeljak, 16 jul 2012 09:31
ulaganje i dug
@seljak bezemljaš
Po vama ispade da su ljudi u SFRJ dobrovoljno četiri i po decenije trpeli sistem koji im nije prijao. Tačnije bi bilo reći da u izvesnim segmentima nije odgovarao intencijama Marksove misli. Naravno, nedostaci su bili vidni ali na tome se mogla graditi perspektiva sa još više socijalizma. Socijaliam je u Jugoslaviji izveo zahvat predodređen za kapitalizam koji, bar ovde u Srbiji, i nije odigrao svoju istorijsku misiju. Na primer, akumulaciju kapitala. To je bila neophodnost a cenu toga je "platio" socijalizam, odnosno, uglavnom srpski seljak i srpsko selo. Masovnim zapošljavanjem u industriji kao i masovnim školovanjem te širokom zdravstvenom brigom a posebno kulturnim uzdizanjem stanovništva "dug" je unekoliko vraćen. Izgrađena je snažna država sa veoma izrazitim uticajem u međunarodnim odnosima čiji je povratni uticaj bio na ekonomskom planu. U kontekstu međunarodnih okolnosti sistem je izgubio legitimitet. Danas je nova šansa za njegovu reafirmaciju.
Preporuke:
17
1
13
ponedeljak, 16 jul 2012 09:40
KM
@Manguista
Uopšte nije važno u kom smislu postoji proletarijat. Bitno je da on stvara višak vrednosti. Danas u proletarijat ulaze, svejedno, naučnici ili radnici. Posmatrajte današnje okolnosti i shvatićete da se u vreme restrikcija zakida i na mnogim naučnim programima. Tačnije, onim programima koji ne mogu neposredno donositi profit. Na primer, odustalo se od brojnih NASA programa. Programi prehrane svetskog stanovništva se ukidaju a da ne pričam o programima ekološke zaštite. Time su direktno ugroženi naučnici različitih profila. Oni gube posao baš kao i nekvalifikovani radnici. Oni su u istom odnosu prema kapitalu. Obustavljaju se i brojni programi naoružanja i izgradnje sličnih sistema. Opet gube oni koji takve zada realizuju. Kapital nije vezan za profesiju već za vlasnštvo.
Preporuke:
7
1
14
ponedeljak, 16 jul 2012 10:59
Ludi Vanko
Marks i danas predstavlja merni sistem na vagi svih kriza.Krize su predvorje revolucija.Revolucije ruše i grade.Možda se Marks može pripitomiti.Ali pogledajte Votstrit.Oni su stvarali "višak vrednosti" na bankarski način.Alavost im je prelazila sve norme i nisu birali sredstva da kapital oplođuju.Spekulativnost je urušila sve postojeće ravnoteže.Nezajažljivost jednih iššla je preko svih granica.Na ulici se nije našao proletarijat nego cela jedna takozvana osirotela srednja klasa.(Samo da se razumemo:proleteri nisu Tita doveli na vlast, nego intelektualci koji su tek zakoračili u svere poimanja sveta, oni kojima leti pamet i koji su socijalni jaz poželei da unište.To je lepo kao entuzijazam ali nije ostvarivo kao praksa)Šatori po južnim delovima Amerike množe se na sve strane.Tu žive oni koji nisu mogli da plaćaju rate i kamate.Kako izaći iz kriza?Silom ili milom.Marks misli silom.Buš misli milom.Moderni Marks bez drastike bio bi koristan.Ali svet klizi u katastrofu bez njega.Duga priča
Preporuke:
12
2
15
ponedeljak, 16 jul 2012 14:09
Leka
Zaista ne vidim ništa ni novo ni pompezno u ovom tekstu. Marksizam je bio i ostao jedina naučna misao koja se relevantno suprustavila kapitalizmu , dao njegovu kritiku i REŠENJE. Otud i ne treba čuditi da se ljudi vezuju za tu misao u nedostatku bilo koje druge, a koja bi dala razumne odgovore. Dok kod postoji kapitalizam i problemi koje on stvara, postojaće i marksizam. Dosta tema se obradjuje i na jednom portalu... za promenu, iz ugla savremenog i marksizma ali pomalo hmmm ... agresivno , što treba razumeti , s obzirom na uslove u kojima kao narod živimo.
Preporuke:
8
1
16
ponedeljak, 16 jul 2012 17:08
Stanić Milan 3
Iz panela proistječe jedno pitanje.Šta je danas marxizam? Mnogi američki naučnici bavili su se ovom tematiku,između inih i ugledni američki sociolog Majkl Kastels.Praveći poređenje između USA i SSSR-a,odnosno konkretnom činjenicom zašto je propao socijalizam- u svom trećem svesku"Kraj milenijuma" analizira neuspeh SSSR-a, iako je još 1936.dostigao USA po pitanju ind.proizvodnje, s tim što je bio u prednosti radi posedovanja sirovina. Autor tvrdi da Rusi nisu proveli informatičku revoluciju paralelno sa indust.revol.koja bi na bazi znanja i informacija spojila proizvodni proces u jednu celinu.Na Zapadu su imali ovu činjenicu u vidu pa već 50 -tih napuštaju krupna preduzeća sa masom zaposlenih,ubacuju robotiku i stvaraju"umreženo društvo".To posledično stvara"aristrokratizovanu"(v.obrazovanu) radnu snagu čime se menja i sam produkcioni odnos.Na monitorima inž. i teh. kontrolišu digitalizovan proizvodni proces.Oni više nisu najamni radnici-često su dioničari u firmi u kojoj rade.
Preporuke:
4
5
17
ponedeljak, 16 jul 2012 17:18
Predrag Pajic
#fristajlo
Jer, marksizam je negacija svega, što zapad jeste;
Marksizam je Judaizam za Slovene, kao sto je Liberalizam Judaizam za zapad. Judaizam za Jevreje je nesto sasvim drugo.
Preporuke:
3
6
18
utorak, 17 jul 2012 07:14
Nemac
Nekoliko napomena od coveka koji posmatra sa strane. Pojavile su se nove vrste ekonomskih odnosa i proizvodnji. Narocito naglasavam bazu i nove proizvodnje vezane za nju. Marxizam jednostavno ne fituje. Kako Marx kaze, da je praxa, koja ne radi, kriterijum istine. Iako se upinju, marxisti ne uspevaju da se nose sa danasnjom realnoscu. Obicno to objasnjavaju korektnoscu marxizma, a nedostatkom svesti ili vec necega, sto je sumnjivo. To ne znaci da ga ne bi mozda trebalo doradjivati ili poboljsavati. Ako je nauka, onda neka je, napr marxizam analogon Newtonove klasicne mehanike. Medjutim, ne negirajuci je, kasnije su dosli na ovu mehaniku kvantna mehanika, teorija relativnosti itd, slicno bi trebalo da vazi za marxizam. Ako je ideologija, ima ljudskih, moralnih, drustvenih vrednosti, ili slicno, to je druga, ali slicna prica. Kao kritika kapitalizma, nesto se ne razvija adekvatno njemu. Imam u vidu ljude koji se sve vise mire sa ostrom socijalnom nejednakoscu i nemogucnoscu da zive.
Preporuke:
4
3
19
utorak, 17 jul 2012 10:17
Smarač
Dokazi na sve strane: radnici gube prava a nemaju način da ih povrate. Mnogo nezaposlenih.
Preporuke:
8
0
20
utorak, 17 jul 2012 13:48
Lom i krš
Ceo Zapad i kapitalizam su doživeli moralni i intelektualni slom pred veličanstvenim umom Karla Marksa!
Preporuke:
6
6
21
utorak, 17 jul 2012 16:41
Slavomir Srpski
Posto vise nema proleterijata, dobro je da je Mrksova teorija sara uzina za salonske diskusije o (ne)mogucim revolucijama. Tako da ne shvatam zal autora: da nije ostalo nesto tih malo preostalih salonskih umovanja o marksizmu, sta bi onda oj od toga ostalo.
Neka se lepo uhvate u kolo sa salonskim misliteljima, pa zasto ne i neku zurku: tek da privuku i onu mladez koja nema pojma o marsovom kapitalu, i mnogo vise zna o splavovima na Dunavu i Savi. Napolsetku, neki naucenjak politickih nauka mogao bi tamo u salonima da nesto i (pri)postigne, izvan akademskih skucenijeh prostranija. Sve u svemu marksisticki salonizam bi bio trendy, cool, i ne zanam sta jos: moz da bidne neki novi muzicki stil?. To cemo tek da vidimo. Sve najbolje.
Preporuke:
5
5
22
utorak, 17 jul 2012 18:31
FE
Tačno je da proletarijat stvara višak vrednosti, tačno je da u njega danas spadaju i mnogi pripadnici srednje klase, tačno je da se suprotnost između rada i kapitala zaoštrava, da je stepen eksploatacije sve intenzivniji - sve je to tačno. Ali niko ne daje odgovor na pitanje zašto u tim uslovima eksploatisana radnička klasa ne diže revoluciju? Zašto proleteri u zemljama u kojima je bio uspostavljen socijalizam (a zatim tranzicijom ukinut), dakle zašto ti radnici ne preuzmu ponovo fabrike umesto što željno očekuju „strane investitore“, tj. strane kapitaliste za koje će stvarati višak vrednostiti? Zašto proleteri u zemljama u kojima nije bilo ni samoupravljanja ni socijalizma ali je postojala tzv. welfare state, tj. sistem sa razvijenim radničkim pravima – dakle zašto radnici u tim zemljama tolerišu urušavanje svojih prava i jedino što ih interesuje to je da zadrže radno mesto na kome će stvarati višak vrednosti?
Umesto odgovora na ta suštinska pitanja slušamo bezbroj puta ponovljene fraze.
Preporuke:
3
5
23
utorak, 17 jul 2012 21:29
Slobodan
Da ništa drugo nije napisao, reči koje citiram čine tekst izvanrednim: "... ono na šta ona stvarno ukazuje jeste pražnjenje marksizma, preobražaj marksizma od istinski revolucionarne, gromoglasne ideologije koja je nadahnjivala milione gnevnih, često naoružanih ljudi, do nečega što je toliko bezopasno ..." i "Razlog zbog koga marksizam danas može da postane mejnstrim, ... leži upravo u tome što je danas nestalo ono što ga je nekada činilo toliko užasavajućim za gospodare društva i sve „pristojne“ ljude – a to je organizovani proletarijat i izgledi da on sprovede revoluciju.
Marksizam je, suštinski govoreći, teorija proleterske revolucije."
Dodao bih samo još to da je strašan osećaj da je kapitalizam finansijski porobljavajući svet uspeo da u toj meri umrtvi proleterijat da većina, čak, ni shvata da su ljudi jednakih prava i da za ta prava mora se i vredi se boriti. Oni, koji su prigrabili svo bogatstvo sveta, neće ga dati milom.
Preporuke:
5
2
24
utorak, 17 jul 2012 23:01
Za one koji čekaju
Za revoluciju nisu obavezne crvene zastave i srp i čekić. One se odvijaju i pod sasvim drugim znamenjem. Ko to ne vidi taj ništa ne vidi. Otuda i naivna pitanja zašto proleteri vole da ćute. Ćute jer su u pitanju lumpenproleteri. A u takve ulaze i čitave nacije, na primer, ovakve kao što je srpska. Okrenite se oko sebe pa ćete videti šta se dešava.
Preporuke:
7
0
25
utorak, 17 jul 2012 23:45
...
Marksizam je bolest,bolesti treba lečiti bez kompromisa
Preporuke:
6
10
26
sreda, 18 jul 2012 07:45
Molba
Mole se nekompetentni da ne dosađuju.
Preporuke:
6
4
27
sreda, 18 jul 2012 18:01
poruka
Antikomunizam je bolest i trebalo bi je lečiti radikalno a to znači i bukvalno korenito, mislim čišćenjem ne samo osnovnih sastojaka već i preostalog đubreta.
.jpg)
I ovaj tekst mi liči na nešto što bi u istinitost te tvrdnje trebalo da nas uveri; no, ja sam prešao taj "Rubikon" poluznanja, pa ne nasedam.
Činjenica je da je Marks na nekim mestima- pogrešio.
No, u nečemu je bio i u pravu, i ne treba se zanositi da je njegovo učenje moguće neutralisati relativizacijom, kakvom se O'Nil bavi u ovom tekstu. Panični strah zapada od Marksovih ideja je vidljiviji nego ikad; otud i histerična potreba za širenjem priče o smrti marksizma.
Jer, marksizam je negacija svega, što zapad jeste; on je suština onoga što vekovima žele da unište, i da zacementiraju nejednakosti kao jedini model ljudskog bitisanja.
Prisetimo se: fašizam, nacizam, klase, aristokratija, robovlasništvo, segregacija, vojna i politička dominacija, i da ne nabrajam- sve su to "tekovine" zapadne "civilizacije"...
đu"na svoje".A,kako i ne bi kad se današnji svet ne može drugačije ni tumačiti,a da se u kritici kapitalizma( sa podvarijantama) ne pozovemo na Marxa.Prema hrišćanskoj dogmi,duša odlazi iz tela na nebo.Prema dogmi građ.ekonomista,novac u svojoj terminalnoj fazi kad se pojavi na tržištu beskrajno može stvarati novac, s tim da ga je moguće odeliti od proizvodnog procesa.A, da li je tako?Vrednost dionica može rasti transakcijama sve dotle dok postoji dotok kapitala na tržište.Ali,budući da fin. kapital špekulativnim poslovima raste iznad svoje vrednosti,smanjujući proizvodni kapital,fiktivni kapital ne može izbeći svoje poreklo.U određenom trenutku konfrontira se s činjenicom da on postavlja pravo na višak vrednosti,međutim višak vrednosti ne može se naći na finasijskom nebu kao virtuelna stvarnost,nego se mora izvući od radničke klase,jer višak vrednosti uvek predstavlja "ugoni kamen" kapitalizma.
Da, otud i njegovo propagiranje u Gardijanu.
Gomila definicija, tabela i retorike, poziv na rat do istrebljenja: nigde sumnje u sebe, nigde čojstva: marksizam.
koga bi se kapitalisti trebali da boje. Otkopali su Marksov grob da bi se uverili, da je mrtav, da neće vaskrsnuti. Vreme revolucija ne stanuje u ovom vremenu u kome živimo. Zapad sa Kubom i Severnom Korejom kao eksponatima privredne i svake druge neuspešnosti ubio je volju svim proleterima na zemljinoj kugli za bilo kakvim revolucijama. Jedina nada su im ostale stare lađe s kojima počesto
završavaju na dnu mora u nadi da će se domoći obala
Zapada.
i da i ne, jer me postoji proletarijat u smislu onom koji je postojao u Marksovo vreme tj. nema masovne industrijske proizvodnje osim u Kini, ali je ona (barem zvanično) marksističke ideologije.
Po vama ispade da su ljudi u SFRJ dobrovoljno četiri i po decenije trpeli sistem koji im nije prijao. Tačnije bi bilo reći da u izvesnim segmentima nije odgovarao intencijama Marksove misli. Naravno, nedostaci su bili vidni ali na tome se mogla graditi perspektiva sa još više socijalizma. Socijaliam je u Jugoslaviji izveo zahvat predodređen za kapitalizam koji, bar ovde u Srbiji, i nije odigrao svoju istorijsku misiju. Na primer, akumulaciju kapitala. To je bila neophodnost a cenu toga je "platio" socijalizam, odnosno, uglavnom srpski seljak i srpsko selo. Masovnim zapošljavanjem u industriji kao i masovnim školovanjem te širokom zdravstvenom brigom a posebno kulturnim uzdizanjem stanovništva "dug" je unekoliko vraćen. Izgrađena je snažna država sa veoma izrazitim uticajem u međunarodnim odnosima čiji je povratni uticaj bio na ekonomskom planu. U kontekstu međunarodnih okolnosti sistem je izgubio legitimitet. Danas je nova šansa za njegovu reafirmaciju.
Uopšte nije važno u kom smislu postoji proletarijat. Bitno je da on stvara višak vrednosti. Danas u proletarijat ulaze, svejedno, naučnici ili radnici. Posmatrajte današnje okolnosti i shvatićete da se u vreme restrikcija zakida i na mnogim naučnim programima. Tačnije, onim programima koji ne mogu neposredno donositi profit. Na primer, odustalo se od brojnih NASA programa. Programi prehrane svetskog stanovništva se ukidaju a da ne pričam o programima ekološke zaštite. Time su direktno ugroženi naučnici različitih profila. Oni gube posao baš kao i nekvalifikovani radnici. Oni su u istom odnosu prema kapitalu. Obustavljaju se i brojni programi naoružanja i izgradnje sličnih sistema. Opet gube oni koji takve zada realizuju. Kapital nije vezan za profesiju već za vlasnštvo.
Jer, marksizam je negacija svega, što zapad jeste;
Marksizam je Judaizam za Slovene, kao sto je Liberalizam Judaizam za zapad. Judaizam za Jevreje je nesto sasvim drugo.
Neka se lepo uhvate u kolo sa salonskim misliteljima, pa zasto ne i neku zurku: tek da privuku i onu mladez koja nema pojma o marsovom kapitalu, i mnogo vise zna o splavovima na Dunavu i Savi. Napolsetku, neki naucenjak politickih nauka mogao bi tamo u salonima da nesto i (pri)postigne, izvan akademskih skucenijeh prostranija. Sve u svemu marksisticki salonizam bi bio trendy, cool, i ne zanam sta jos: moz da bidne neki novi muzicki stil?. To cemo tek da vidimo. Sve najbolje.
Umesto odgovora na ta suštinska pitanja slušamo bezbroj puta ponovljene fraze.
Marksizam je, suštinski govoreći, teorija proleterske revolucije."
Dodao bih samo još to da je strašan osećaj da je kapitalizam finansijski porobljavajući svet uspeo da u toj meri umrtvi proleterijat da većina, čak, ni shvata da su ljudi jednakih prava i da za ta prava mora se i vredi se boriti. Oni, koji su prigrabili svo bogatstvo sveta, neće ga dati milom.